О књизи: година / Менциа Моје детињство се тешко може назвати срећним. Мој отац је све време проводио на послу и био је хладан и равнодушан. Моја мајка је била трачак светлости у мом животу. Али пре три године је умрла. Однос са мојим оцем се само погоршавао. Нашао сам се сам са својим болом и нашао одушка у једином што ми је преостало - у мотоциклу, бициклистима и брзини. Током трка, заборавио сам на своју тугу, а чим сам се вратио нормалном животу, моје сломљено срце заболело је са новом снагом. Али једног дана се Хораце појавио у нашој банди, а онда сам се поново осећао живим... Хораце Хоцкеи је био мој живот, мој сан. Али када сам се пробудио у болничком кревету, ништа није остало. Извукао сам се захваљујући лекарима, али сам морао да одустанем од хокеја. Девојка ме је оставила и мрзео сам све који су покушали да разговарају са мном. Агресија, која се раније манифестовала само на леду, сада је постала део мог живота. Морао сам да нађем начин да је се отарасим, па сам се придружио банди бајкера. Овде сам упознао Менцију. Дала ми је саосећање и подршку. Шта да јој дам осим љутње и бола??